Програм за предмет: Британска и америчка н аучнофантастична icon

Програм за предмет: Британска и америчка н аучнофантастична


Смотрите также:
Тема Загальні відомості про розробку програм...
Подсъзнанието може всичко джон Кехо...
1 Религия как предмет научного исследования. Предмет религиоведения...
1. Предмет и метод истории государства и права зарубежных стран...
Листа библиотечких јединица релевантних за студијски програм...
А я использую это так...
Дипломских академских студија...
Предмет и основные понятия философии техники...
Тема Предмет химии...
Методические указания Форма ф со пгу 18...
Лекция I. Предмет и метод общей экономической теории...
Предмет тгп – это наиболее общие закономерности, возникновения, становления...



Загрузка...
скачать


Програм за предмет:

Британска и америчка научнофантастична

књижевност (специјални курс на IV години)


Крагујевац, за академску годину 2006/2007


професор: др Александар Б. Недељковић

асистент: мр Никола Бубања


Број часова: 4 (2 часа недељно предавања + 2 часа недељно вежбања)


Први период:

настанак и стицање самосвести жанра (1818-1926)


Дефинисање овог жанра и његово разграничење са фантазијом, хорором, утопијом, и другим сродним и блиским жанровима. Прото-СФ код Томаса Мора, Џонатана Свифта, и других. СФ у континенталној Европи: Жил Верн, Карел Чапек.

Роман: Мери Годвин Вулстонкрафт Шели, Х. Џ. Велс. Приповедач: Роберт Луис Стивенсон. Аутори сродних жанрова, и мањи СФ аутори, овог периода: Едгар Алан По, други Семјуел Батлер, сер Артур Конан Дојл, Л. Френк “Оз” Баум (бајка), и други.

Историјске, друштвене и научне околности настанка СФ жанра. Ајнштајн и ре-мистификација науке: квантна и релативистичка физика, и космологија (астроном Едвин Хабл), као запрепашћујуће области схватљиве само најужем кругу врхунских стручњака. Могућност да смо у свемиру сами и морална одговорност човека у том случају.


^ Други период:

доба “пулпа” (1926-45); СФ као кич и презрена литература


Хуго Гернзбак омогућује самопрепознавање жанра и уводи термин “научна фантастика”; његов магазин као прва организована заједница СФ писаца и читалаца. Значење термина пулп, гето, фан, фандом, фанзин. Наивност и ентузијазам тог периода. Негативан став академске јавности, и рецидиви тога до данас.

Долазак респектабилности: Олдос Хаксли, Врли нови свет. Књижевност о Богу: Олаф Стејплдон, Звездотворац. Аутор фантазије Роберт Е. “Конан” Хауард. Исак Асимов. Роберт Ансон Хајнлајн.

Писци сродних жанрова, и мањи СФ писци овог периода: Едгар Рајс “Тарзан” Бароуз, Фредерик “минијатуре” Браун, Х. Ф. Лавкрафт и Роберт “Психо” Блох (хорор).


^ Трећи период:

доба уметничког сазревања, и зрелости, жанра (1945-2000)


Историјске и друштвене промене (изазване науком) у време Другог светског рата. Увиђање да ће се наука вероватно још развијати и да ће се људско друштво због тога у следећим вековима вероватно још мењати, и да ће сама реч “људско” можда почети да мења своје значење.

Почетак академског проучавања СФ: Кингсли Ејмис и други.

Под-жанрови СФ: путовање кроз време, роботи и слична бића, путовање у свемир, алтернативна историја, ванземаљци, нуклеарне и друге катастрофе, фантастичне промене лингвистичке (језичке) и друштвене природе.

Роман: Реј Бредбери, Џорџ Орвел, Волтер Милер, Филип К. Дик, Роџер Зелазни, Киф Робертс, Урсула Ле Гвин, Џејмс Блиш, Артур Кларк, Брајан Олдис, Вилијем Голдинг, Семјуел Дилејни. Приповедач, пример “пулп” писања: Тед Рејнолдс. Роберт Силверберг, “Пловидба за Византију” као пример уметничке лепоте која се у другим врстама књижевности не може достићи.

Научнофантастична поезија: теоријски основи и досадашња достигнућа у њој; Роберт Фрејзиер.


Закључак. Уметничка зрелост многих али не свих СФ писаца данашњице. Тематска ширина СФ. “Свако књижевно дело је по један прозор у свет, али свако СФ књижевно дело је прозор у по један свет.”


^ Вежбања

Анализа обавезне лектире. Предавања и вежбања су на енглеском.


Испит


Испит чине писмени и усмени део. Писмени део ће бити састав о једној од три теме, које ће бити написане на табли; све те три теме биће са списка испитних питања, који је у продужетку (на страницама 4, 5 и 6) овог Програма. Писмени испит траје 120 минута.

Уколико је положио писмени испит, кандидат излази на усмени. На усменом испиту, кандидат извлачи један листић за препознавање (који је беле боје), један жути листић са питањем, и један зелени листић са питањем, дакле, укупно три листића. Извучена питања не могу се ни у ком случају мењати тј. замењивати.

Постоји велики број, преко стотину, листића за препознавање (белих), чији је смисао да обезбеде да кандидати заиста прочитају (са пуним разумевањем значења и са учењем тачног изговора сваке речи) целу обавезну лектиру на енглеском и да се то провери. Листићи за препознавање нису нумерисани, а на сваком се налази по један кратак одломак прозе или поезије, али, искључиво са списка обавезне лектире (the obligatory reading list).

Уколико на вежбањима и на предавањима буде слободног времена, студенти ће радити и још понеку песму, ради ширег сагледавања духа и вредности проучаване епохе, а та песма биће само слушана, или можда написана на табли, или приказана на видео-биму, или ће се добити фотокопије, али, те евентуалне додатне песме, којих нема на списку обавезне лектире, неће бити на листићима за препознавање.

Овај део усменог испита је елиминаторног карактера. Ако кандидат успешно препозна дело које је на белом листићу, тачно каже и аутора, добро и без грешака прочита гласно тај одломак који је на листићу, и разуме значење прочитаног, он може одговарати на своје прво (жуто) питање. Ако на том питању покаже знање барем за оцену шест, он може одговарати и на друго (зелено) питање, па ако и то питање зна барем за оцену шест, положио је испит.

Поред листића за препознавање, постоје, дакле, и испитна питања, којих има 46, и то 23 жута листића и 23 зелена листића. Ова питања (тих 46) су подједнако важећа и за писмени, и за усмени део испита. На писменом испиту, увек ће прво питање бити једно од оних првих 23 (дакле, једно са жутог листића), и увек ће последње питање бити једно од оних других 23 (дакле, сигурно ће бити и питање са неког зеленог листића). Повремено ће се дешавати да неки кандидат извуче на усменом испиту исто оно питање о коме је радио и писмени рад, али то неће бити никаква препрека да и усмено одговара то питање које је извукао, тј. неће морати да мења питање.

Кандидати раде писмени део испита обавезно на енглеском језику, а и на усменом делу испита одговарају такође обавезно на енглеском језику. Овај испит се не може полагати на српском.

Питања о прозаистима: свако питање о писцу прозе је питање о његовом животу и укупном стваралаштву, али, ако је у самом питању назначено и неко његово конкретно дело, онда треба говорити нарочито о том делу; подразумева се да је кандидат спреман да говори, са пуним познавањем, и о оном одломку или одломцима који су на листи обавезне лектире.

Питања о песницима (постоје три, о Роберту Фрејзиеру, о Урсули Ле Гвин, и о Хоуп Атерн и другим мањим СФ песницима): свако питање о песнику је питање о његовом животу и делу али и о једној његовој песми, која је у самом питању назначена, а коју кандидат треба (у оном обиму колико је дата у обавезној лектири) да анализира. Уместо те, може анализирати и неку другу песму тог аутора дату на списку обавезне лектире, што значи да обавезну лектиру треба добро познавати, целу. Приликом анализе песме, кандидат мора, наравно, стихове да разуме, дакле да буде спреман и да их преведе на српски, а мора и да зна напамет оне строфе за које је то на листи назначено. За сваку песму, дати кратку анализу њене версификације; дати анализу садржине песме (свих оних њених строфа које су ушле у састав обавезне лектире, а не само оног одломка који је научен напамет); и, на крају, објаснити у чему се састоји вредност те песме тј. шта је у њој добро.

Трајање усменог испита је, у просеку, 10 до 15 минута. Ипак, ту је реч о просечном трајању испита; дакле, у појединим случајевима испит ипак може потрајати и краће, или дуже.

Листа испитних питања (укупно 46 питања)


^ ЖУТИ ЛИСТИЋИ:



  1. Defining the SF genre, and its differentiation from other, similar and related genres




  1. Proto-SF works (before the year 1818)




  1. General characteristics of the age, and SF literature, of the period 1818-1926; scientists Einstein and Hubble; Jules Verne, Karel Čapek




  1. Mary Godwin Wolstonecraft Shelley, life & SF work; Frankenstein




  1. Robert Louis Stevenson, life and work; novella “Dr. Jekyll and Mr. Hyde”




  1. Horror as a genre in proximity to SF; example: Robert Louis Stevenson, “Body Snatcher”




  1. H. G. Wells, life & SF work; “Time Machine”




  1. Time-travel as a sub-genre of SF; scientific view of that




  1. Authors of related genres, and lesser SF authors, of the period 1818-1926: Edgar Allan Poe, the other Samuel Butler, Sir Arthur Conan Doyle, L. Frank “Oz” Baum (fairy tale), and others




  1. General characteristics of the age, and SF literature, of the period 1926-1945; Hugo Gernsback; the terms pulp, ghetto, fan, fandom, fanzine




  1. Aldous Huxley, life & SF work; Brave New World




  1. Fantasy, as a genre in proximity to SF; example: Robert E. Howard’s Conan




  1. Robert Anson Heinlein, life & work; Starship Troopers




  1. SF literary works about God, as a sub-genre of SF; example: Olaf Stapledon, Starmaker ; scientific view of that




  1. Isaac Asimov, life & SF work, except the novel Gods Themselves; the story “Eyes Do More than See”




  1. Robots, androids, mutants, cyborgs, and other similar beings, as a sub-genre of SF; example: Isaac Asimov, “Robot Dreams”; scientific view of that




  1. Isaac Asimov’s novel Gods Themselves




  1. Space travel as a sub-genre of SF; scientific view of that; example: Star Trek (not Star Wars!)




  1. Writers of related genres, and lesser SF authors, of the period 1926-1945: Edgar Rice “Tarzan” Burroughs, Frederick “the miniatures” Brown, H. P. Lovecraft and Robert “Psycho” Bloch (horror) and others




  1. General characteristics of the age, and SF literature, of the period 1945-2000




  1. Alternative history as a sub-genre of SF; example: Keith Roberts, Pavane; scientific view of that




  1. Philip K. Dick, life & SF work, except the novel The Man in the High Castle; the story “Impostor”




  1. Philip K. Dick’s novel The Man in the High Castle




  1. Roger Zelazny, life & SF work; He Who Shapes



^ ЗЕЛЕНИ ЛИСТИЋИ:



  1. Aliens as a sub-genre of SF; scientific view of that; example: Ted Reynolds, “Through All Your Houses Wandering”




  1. Robert Silverberg, life & SF work; the story “Sailing to Byzantium”




  1. Utopia as a genre in proximity to SF; example: Ursula K. Le Guin, Always Coming Home




  1. Nuclear holocaust and other catastrophes as a sub-genre of SF; example: Walter Miller Jr., Canticle for Leibowitz; scientific view of that




  1. James Blish, life & work; Cities in Flight




  1. George Orwell, life & SF work; the novel 1984




  1. Ray Bradbury, life & SF work; the story “Fog Horn”; the novel Fahrenheit 451




  1. Arthur C. Clarke, life & work; Childhood’s End




  1. SF in other media (not literature); novelizations of SF scenarios; example: Arthur C. Clarke and Stanley Kubrick, 2001: Space Odyssey




  1. Brian Aldiss, life & work; The Malacia Tapestry




  1. William Golding (the first SF Nobel prize winner), life & work; Lord of the Flies




  1. Robert Frazier, life & work; the poem “A Starpilot Muses on the Universal Tidal Pool”, first 5 lines by heart




  1. Lesser SF poets; among them, Hope Athearn, sonnet “Elegy for an Alien” whole by heart




  1. SF in other countries and in other languages; Margaret Atwood, Michael Coney, Stanislaw Lem, Zamyatin, the Strugatzki brothers; Serbian SF




  1. Kurt Vonnegut, Jr., life & SF work; the novel Slaughterhouse 5; the story “Harrison Bergeron”




  1. Stephen King, life & work; The Langoliers




  1. The New Wave, cyberpunk, postmodernism, feminism, and similar movements in SF




  1. Language and linguistics as a sub-genre of SF; example: Samuel Delany, Babel 17; scientific view of that




  1. Ursula K. Le Guin, life & SF work, except the novel Always Coming Home and poetry; the story “The Ones who Walk Away from Omelas”




  1. SF poetry of Ursula K. Le Guin; “Inland Sea”, first 5 lines by heart




  1. Academic study of SF, from Kingsley Amis till the year 2000




  1. Writers of related genres, and lesser SF authors, of the period 1945-2000: Thomas Pynchon, Norman Spinrad, James Tiptree Jr. (Alice B. Sheldon), and others



(cont.)

Обавезна лектира  The Obligatory

^ Reading List


Искључиво ови текстови, и никакви други, могу се појавити на белим листићима (за препознавање). Студент треба ову лектиру да прочита у целости, са разумевањем, и да буде спреман да је на писменом и усменом испиту анализира. Дакле, студент мора знати тачан изговор, и значење, сваке поједине речи, без изузетка, у овим текстовима, што се на усменом испиту и проверава читањем листића. Евентуални додатни материјал, који може бити дат студентима на појединим часовима, неће бити на белим листићима за препознавање. Овде је заступљено 39 прозних дела, са укупно око 475 страница, и 11 песама, са око 130 стихова, од којих треба напамет научити 24 стиха.


^ Prose:


Mary Godwin Wolstonecraft Shelley, Frankenstein, 5 pages


Edgar Allan Poe, “Fall of the House of Usher”, 2 pages


H. G. Wells, “Time Machine”, 5 pages


Aldous Huxley, Brave New World, 4 pages


Olaf Stapledon, Star Maker, 4 pages


Isaac Asimov:

Eyes Do More than See”, whole, plus its publishing history, 3 pages

Robot Dreams”, whole, 7 pages

The Gods Themselves, 4 pages

“The Fun They Had”, 1 page


George Orwell, 1984, 5 pages


Walter Miller Jr., Canticle for Leibowitz, 2 pages


Edgar Rice Burroughs, “Tarzan”, 2 pages


Frederick Brown, “Answer”, whole, 1 page


Ted Reynolds, “Through All Your Houses Wandering”, whole, 25 pages


Robert Silverberg, the story (not poem!) “Sailing to Byzantium”, whole, 55 pages


Philip K. Dick:

The Man in the High Castle, whole, 240 pages

Impostor”, whole, 16 pages


James Blish, Cities in Flight, 3 pages


William Golding, Lord of the Flies, 3 pages


Samuel Delany, Babel 17, 3 pages


Ursula K. Le Guin:

Those who walk away from Omelas”, whole, 8 pages

The Dispossessed, 2 pages

Always Coming Home, 3 pages


Keith Roberts, Pavane, 4 pages


Ray Bradbury:

The Fog Horn” whole, 8 pages

Fahrenheit 451, 4 pages


Norman Spinrad, Iron Dream, 3 pages


Clarke, Arthur C.:

Childhood’s End, 4 pages

The Awakening”, whole, 4 pages


James Inglis, “Night Watch”, 3 pages


Robert E. Howard, “Conan the Barbarian”, 2 pages


Robert Louis Stevenson, “Body Snatcher”, 4 pages


Brian Aldiss, Malacia Tapestry, 3 pages


Kurt Vonnegut, Jr.:

Harrison Bergeron” whole, 15 pages

Slaughterhouse Five, 8 pages


James Tiptree Jr. (Alice B. Sheldon), “The Only Neat Thing to Do”, 4 pages


Harlan Ellison, “Shatterday”, 3 pages


Stephen King, Langoliers, 5 pages


J. R. R. Tolkien, Lord of the Rings, 2 pages


Poetry:


Roger Zelazny, “Song of the underground demons” from the novel Lord of Light


Carl Sandburg, “Fog”; David F. Reitmeyer, “Fog”


John Keats, four lines from the last (42nd) strophe of his horror poem “The Eve of St. Agnes”


Lord Alfred Tennyson, “Holy Grail” (16 lines)


Hope Athearn:

Elegy for an Alien” sonnet, whole by heart!

The Twenty-Fifth”


Robert Frazier:

A Starpilot Muses on the Universal Tidal Pool”, first 5 lines by heart!


Ursula K. Le Guin:

Inland Sea”, first 5 lines by heart!

The High Tower”

Not Being Singleminded”




Додатна поезија,

неће бити на листићима за препознавање:


^ Ursula K. Le Guin:

Quail Rising in the Brush”

Crying Hawk at Sinshan”



various authors: SF haiku poems 1-15


Препоручена литература (укупно 12 ставки)


Ова литература је препоручена зато што је доступна студентима у Крагујевцу 2006. године, а и зато што садржи велику количину информација (о неким темама, ауторима и делима заправо много већу него што је нашим студентима потребно за полагање овог испита); али, није обавезно познавати је. Од дванаест ставки на овом списку, за студенте је најважнија последња, ставка 12. Тамо где постоје различити ставови, као оријентација треба да послуже професорова усмена предавања, на енглеском.


  1. Живковић, Зоран, Енциклопедија научне фантастике. Београд, “Просвета”, 1990, рецензенти Милисав Савић и Богдан А. Поповић. Два тома, 870 стр.




  1. Живковић, Зоран, ^ Звездани екран. Осам деценија СФ филма. (Засновано на тексту документарне серије са 18 епизода о овој теми, коју је, на телевизији РТС1, Живковић водио те године.) Ријека, “Отокар Кершовани” (али штампа: Загреб, “Графички завод Хрватске”), 1984.




  1. Живковић, Зоран, Савременици будућности. Приче и творци научне фантастике. (Ово је скоро у целости, и готово без измена, текст његове докторске дисертације, али, са додатком 10 прича преведених на српски.) Београд, “Народна књига”, 1983.




  1. Живковић Зоран, уредник, ^ Научна фантастика, зборник теоријских радова: Станислав Лем, Роберт М. Филмус, Јулиј Кагарлицки, Марк Хилегас, Жан Гатењо, Михаел Пелке и Роберт Лингфелд, Џорџ Зебровски, Зоран Живковић. Београд, “Београдски издавачко-графички завод – БИГЗ”, 1976.




  1. Живковић, Зоран, Огледи о научној фантастици. Поетика, мотиви, филм. (Колекција његових текстова, углавном раније објављених, о овим темама.) Београд, самостално ауторско издање у оквиру “Библиотеке 20. век”, 1995.




  1. Игњачевић, Светозар М., Земља чуда у изломљеном огледалу. Модерни британски писци и југословенска тематика. (На стр. 225-34 проф. Игњачевић анализира једну СФ причу Брајана Олдиса која се односи на стару Србију.) Београд, “ДБР паблишинг”, 1994.




  1. Јовић, Бојан, Рађање жанра: почеци српске научнофантастичне књижевности. Београд, Институт за књижевност, 2006.




  1. Кларк, Артур, и др Зоран Живковић, Први контакт. (После неколико преведених Кларкових СФ прича, дат је, на стр. 87-138, текст у знатној мери заснован на Живковићевом магистарском раду.) Београд, “НИРО Књижевне новине”, 1985.




  1. Недељковић, Александар Б, “Историја српске СФ 07, речник појмова”, ово ће од 1. децембра 2006. вероватно бити на једном сајту чија ће адреса бити саопштена тада.




  1. Недељковић, Александар Б, “Књижевна обрада путовања у свемир као теме у америчкој научнофантастичној књижевности XX века” (магистарски рад, одбрањен 1976, комплетан текст). Биће такође на горе поменутом сајту.




  1. радови других аутора на том истом сајту, на пример др Предрага Палавестре, мр Горана Бојића, др Бојана Јовића, итд. И, на крају,




  1. teacher’s material, gathered from the Internet, on a CD (compact disk).









Скачать 135,65 Kb.
оставить комментарий
Дата14.04.2012
Размер135,65 Kb.
ТипДокументы, Образовательные материалы
Добавить документ в свой блог или на сайт

Ваша оценка этого документа будет первой.
Ваша оценка:
Разместите кнопку на своём сайте или блоге:
rudocs.exdat.com

Загрузка...
База данных защищена авторским правом ©exdat 2000-2017
При копировании материала укажите ссылку
обратиться к администрации
Анализ
Справочники
Сценарии
Рефераты
Курсовые работы
Авторефераты
Программы
Методички
Документы
Понятия

опубликовать
Загрузка...
Документы

Рейтинг@Mail.ru
наверх